SerbianInstituteBooks

Serbian Institute | Contact us

www.serbianinstitute.com

Our Board

What we do

Advisers

e-News

Videos

Heritage Tours

Books

Events

Links

Support

Contact

У интересу да се разуме америчка политика према Балканау и како се развијала, кнњига Рат Речима: Вашингтон и југословенски сукоб (писац, Данијела Сремац) је овде преведена на српском

Књигу је издала позната америчка издавачка кућа у пољу америчке спољне политике (Praeger Publishers) писана у оригиналу на енглеском језику крајем 1999 године са намером да обавести најпре амерчко јавно мњење о истини и пропаганди против српског народа, управо рат речима који се водио током распада Југославије у Вашингтону и широм света и који је утицао на америчку спољну политику. Рат речима говори о како функционисе Вашингтон, како су се одлуке доносиле, који су фактори унутар Америке и глобално утицали на те одлуке, и на акције и ставове на Балкану.

Predgovor

Sadržaj

mape,

stanovništvo,

hronologija

Available on AMAZON

Click to ORDER

Књига, Рат Речима: Вашингтон и југословенски сукоб, коју је издала позната америчка издавачка кућа у пољу америчке спољне политике (Praeger Publishers) писана у оригиналу на енглеском језику крајем 1999 године (преведена овде на српском) је намењена да обавести најпре амерчко јавно мњење о истини и пропаганди, управо рат речима који се водио током распада Југославије у Вашингтону и широм света и који је утицао на америчку спољну политику. Рат речима говори о како функционисе Вашингтон, како су се одлуке доносиле, који су фактори унутар Америке и глобално утицали на те одлуке, и на акције и ставове на Балкану.

Данијела Сремац, писац, експерт за Балкан и америчку политику, уметник, предузетник, продуцент, музичар, мултимедијски консултант и председник Српског Института, магистар америчке спољне политике, позната је у српској дијаспори као водећи глас у Вашингтону у одбрани српских људских права током сукоба у Крајини, Босни и Херцеговини и на Косову. Наступала је на преко 256 телевизијских и радио програма на СиННу и свим главним каналима у Америци и другим страним вестима. Говорила је испред важних америчких институција за спољну политику и редовно упознавала америчко јавно мњење, чланове Конгреса и владу са проблематиком Балкана.

Написала је две књиге— Рат Речима, Вашингтон и Југословенски Сукоб oписује пропагандни рат и утицај на америчку политику према Балкану, издао амерички издавач “Praeger Publishers” 2000 године. Њена друга књига, Срце Србије: путопис кроз културу (2012) писана на енглеском и српком уз 356 слика у боји луксузног издања приказује све о српској култури, туристичке дестинације, традиције, кухињу, спорт, историју, и српске производе. Као уметник излагала је и продавала своје уметничке радове слике на платну по галеријама широм Америке.

ШКОЛОВАЊЕ

Завршила је филозофију на универзитету (John Carroll University, Cleveland, Ohio) и Магистар Дипломатије на познатом универзитету у Вашингтону (American University, Washington, DC) Такође је студирала клавир и флауту на музичкој академији (Cleveland Institute) при факултету (Case Western Reserve University).

САДАШЊИ ПРОЈЕКТИ

Њен нови ЦД албум Дух Балкана излази на тржиште у Америци октобра 2016, и Данијела је такође режирала, и присуствовала као водитељ у видео путопису Мој Београд на енглеском који ће изаћи у јавност марта 2017 године.

Ауторско право 2017 Данијела Сремац — штампање или копирање није дозвољено

PREDGOVOR

Događaji u životu odvijaju se brže nego što možemo da ih dokumentujemo. Ne postoje dve istovetne procene ljudskog iskustva. Naša sećanja i opažanja su oblikovan od boje naočara kroz koje gledamo, a postoji bezbroj nijansi boja u svetu. Međutim, pretpostavka na kojoj se zasniva ova knjiga, a ta pretpostavka je univerzalna, glasi: što je više nijansi boja naočara kroz koja posmatramo stvari, bolje ćemo ih razumeti. Kada pogledamo kroz plave naočari, mogli bi pomisliti da je stvar ljubičasta. Kada pogledamo kroz žute naočari, možda ćemo reći da je ona narandžaste boje. Ali kada se spoje, oba opažanja će nam reći da je stvar zapravo crvena.

Raspad Jugoslavije 1991 godine i surov građanski rat, koji je buknuo između domaćih etničkih i religioznih grupa - Srba, Hrvata, bosanskih Muslimana i kasnije, kosovskih Albanaca - privukao je nezapamćenu pažnju vašingtonske političke elite i onih koji utiču na formiranje javnog mnenja.

Proživljavajući ovaj jedinstveni događaj, ja sam takođe posmatrala jugoslovenski sukob kroz moje “naočari u boji”. Međutim, za razliku od većine vašingtonskih posmatrača, ja sam svoja uverenja formirala na osnovu ličnih iskustava i intimnog poznavanja same zemlje. Moja veza sa dva sveta - kao Amerikanke srpskog porekla - pomogla mi je, ne samo da razumem vašingtonsko viđenje stvari i njihove akcije u toku jugoslovenskog sukoba, već i istorijske i kulturne faktore kao i suštinu ratova na području Jugoslavije, suštinu koja je bila pogrešno shvaćena ili zanemarena od strane vašingtonske političke elite.

Nikada nisam mogla ni da zamislim da bi Jugoslavija mogla biti isečena, secirana i izložena na prvim stranicama novina i na televizijskim ekranima, niti da bi antisrpska propaganda mogla postati tako žestoka, da 1999-e posluži kao opravdanje za 11-nedeljni bombaški pohod NATO-a predvođenog Amerikom, pohod koji je Srbiji naneo ogromne ljudske žrtve i strahovita razaranja.

Kroz čitav period 90-ih, mediji su američkoj javnosti prikazivali jedno te isto viđenje etničkih sukoba u Jugoslaviji: crno-bele ratne priče o dobrim i lošim momcima. Vašingtonsko viđenje sukoba često je bilo propraćeno dezinformacijama, netačnim etiketiranjima i demonizacijom jedne strane u ratu, iskrivljavanjem osnovnih činjenica o onome što se dešavalo na tom području. To je dovelo do pogrešnog vođenja američke spoljne politike koja je podržavala nerealna rešenja za taj region, rešenja na kojima ona insistira čak i danas. Ova shvatanja najpre su potsticale hrvatska vlada i vlada bosanskih Muslimana, a kasnije i oni koji su podržavali separatistički pokret Albanaca na Kosovu; svi su oni angažovali moćne i dobro organizovane pomagače, firme za odnose sa javnošću i lobiste u Vašingtonu . Suprotno tome, srpsko rukovodstvo potcenilo je moć firmi za odnose sa javnošću. Amerikanci srpskog porekla pokušavali su da poprave situaciju, ali zbog nedovoljnih finansijskih sredstava, neodgovarajuće organizacije i izostanka podrške uticajnih pojedinaca, njihovi napori nisu dali značajnije rezultate. Zbog toga, njihova gledišta često nisu bila prisutna u javnim forumima. U pokušaju da se uravnoteži način izveštavanja o jugoslovenskom sukobu kojem je bila izložena američka javnost, u septembru 1992 postala sam direktor kancelarije za srpsko-američke poslove, kao vodeći glas srpskih Amerikanaca u Vašingtonu.

Pošto su mediji bili u potrazi za krivcem u jugoslovenskom građanskom ratu, često bih se u debatama na televiziji i radiju našla na suprotnoj strani u raspravi. Posle emisije, zainteresovani Amerikanci bi me pozivali telefonom ili bi mi pisali jer su bili zbunjeni i frustrirani onim što su čuli. Da ironija bude veća, iako je jugoslovenski sukob izazvao mnogobrojne žestoke rasprave između medijskih veličina i političkih aktivista, u obilju komentara zanemaren je odgovor na neka od osnovnih pitanja u umovima prosečnih Amerikanaca. Ko su bosanski Srbi, Hrvati i Muslimani ? Zašto ratuju međusobno? Koji su to američki interesi u regionu Jugoslavije? Zašto se američke trupe nalaze u Bosni i na Kosovu?

Zbog pojednostavljenih poruka emitovanih sve dok su trajali sukobi u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu, verujem da se ova konfuzija u javnosti nastavlja i danas. Jugoslovenski sukob udahnuo je život bivšim političarima i dosadnim aktivistima, koji su jedva čekali da nametnu svoje mišljenje na nacionalnoj televiziji, iako nisu dovoljno poznavali i razumeli Balkan. Namera medija bila je da ispriča priče o ljudskom stradanju, kroz sagu o dobru i zlu, ali su bili ograničeni svojom osnovnom potrebom da plasiraju lako svarljive, uzbudljive prikaze događaja u svetu. Kao rezultat tog nastojanja, javnosti nisu predočene sve činjenice o onome što se događalo i što se dešava danas na području Jugoslavije. Zašto je potreban javni nadzor nad medijima ?Zato što je medijsko izveštavanje o jugoslovenskim etničkim sukobima pokazalo kako javnost može da bude dezinformisana, čak i od strane najboljih i najpoznatijih vašingtonskih medija. Pisanjem ove knjige nadam se da ću potaknuti javnost da postane svesna suptilnih ili direktnih pokušaja medija, vladinih činovnika i specijalnih interesnih grupa, da manipulišu simpatijama javnosti, radi dobijanja podrške za određeno gledište.

Dok sam pisala o događajima i činjenicama u narednim poglavljima, namerno sam citirala one iste izvore čije sam izveštavanje o jugoslovenskim etničkim sukobima kritikovala. Nije se tu radilo o nedostatku informacija, nego pre svega o selektivnom predstavljanju činjenica i o metodu pomeranja težišta njihove važnosti prilikom izveštavanja, što je konačno sakrilo suštinu onoga što se događalo na Balkanu. Razumljivo, bilo je veoma teško izveštavati o ratovima na tlu Jugoslavije. Bilo je opasno, informacija vrlo često nije bila dostupna, reporteri nisu znali lokalni jezik, a bilo je i teško proceniti verodostojnost izvora. Svi ovi problemi bivali bi još složeniji zbog potrebe da se priča napiše i emituje brzo i to sa emotivnim nabojem. Međutim, u ovom modernom svetu, gde se vašingtonski stavovi sve više zasnivaju na površnim utiscima o svetskim događanjima, sound bites i emocionalnoj retorici, američka spoljna politika postaje sve više ugrožena. To još više obavezuje reportere i urednike da istražuju sve strane, a ne da budu plen ličnih strasti i manipulacija stranih grupa koje se takmiče za podršku Vašingtona.

U celini gledano, pogrešno predstavljanje jugoslovenskih etničkih sukoba bilo je osnova vašingtonske iracionalne opsesije da se unište Srbi, kao i preteranog oslanjanja na primenu sile, da bi se nametnula nerealna rešenja koja će verovatno obnavljati neprijateljstva na Balkanu. Srbe - koji su od strane vašingtonskih političara i onih koji formiraju javno mnenje označeni kao krivci za rat - neophodno je bolje razumeti, pre nego se bude moglo da nađe pravedno i trajno rešenje, koje će zadovoljiti sve etničke grupe prethodne Jugoslavije. Nadam se da će ova knjiga ohrabriti korake u tom smeru.

Danijela Sremac